Nedavno se postavilo pitanje kakva su prava investitora u digitalne tokene u slučaju da izdavalac ne izvrši svoje obaveze u skladu sa Belim papirom. Pitanje koje je postavljeno je hipotetičko – nije se još na tržištu Srbije dogodilo da izdavaoci digitalne imovine kojima je Komisija za hartije od vrednosti odobrila objavljivanje Belog papira obaveze ne izvršavaju. Nadamo se da će tako i ostati, jer je to jedini put da ovo još uvek malo i osetljivo, ali tržište sa velikim potencijalom za sve učesnike, zaživi.
Odgovor na pitanje je jednostavan – Beli papir treba posmatrati kao ugovorni odnos između izdavaoca tokena i investitora, pa i neizvršenje obaveza iz Belog papira treba posmatrati kao povredu ugovora. Navedeno znači da prava koja investitor ima treba potražiti u tekstu Belog papira, pa prema tome zaključiti koji postupci su investitorima na raspolaganju.
U dosadašnjoj praksi, nijedan Beli papir nije odredio da izdavalac tokena investitorima izdaje sredstva obezbeđenja za digitalne tokene koji su izdati, što znači da u odsustvu sredstava obezbeđenja, investitorima ostaje pravo da pokrenu i vode parnični postupak, jer Beli papir ne predstavlja ispravu na osnovu koje bi izvršni postupak mogao da se pokrene. Treba napomenuti da Zakon o digitalnoj imovini ne obavezuje izdavaoce Belih papira da ponude sredstva obezbeđenja, kako uostalom to ne nalažu ni propisi o tržištu kapitala (prilikom izdavanja finansijskih instrumenata), tako da nije ni za očekivati Bele papire sa ovakvim odredbama.
Takođe, investitori treba da budu oprezni kada se prilikom ponude digitalnih tokena navodi da isti daju pravo svojine na imovini koja će nastati ulaganjem sredstava od tokenizacije, najčešće nepokretnoj imovini. Navedeno je jednostavno netačno, jer da bi se pravo svojine na nepokretnosti steklo, isto mora biti upisano u registar nepokretnosti – katastar, tako da svaka reklama tokena koji daju učešće u vlasništvu, treba da bude razmotrena kroz pitanje da li je blockchain ili druga vrsta infrastrukture na kojoj je token zabeležen, pravno adekvatan i zakonom propisan način sticanja svojine na konkretnoj stvari. Kada su u pitanju nepokretnosti, odgovor je: blockchain nije dovoljan (za sada).
Dakle, u slučaju da izdavalac digitalnih tokena ne ispuni obaveze iz Belog papira, investitor bi morao da vodi parnični postupak pred nadležnim sudom i da u tom postupku dokaže da jeste investitor, da obaveze nisu ispunjene i takođe u istom postupku sud treba da utvrdi da nije došlo do okolnosti na koje je investitor u Belom papiru upozoren, a koje mogu dovesti do toga da obaveze prema investitoru ne mogu biti ispunjene, čime bi odluka suda bila negativna po investitora. Po ishodnovanju pravnosnažne i izvršne sudske odluke kojom je tužbeni zahtev investitora usvojen, investitor ima mogućnost da protiv izdavaoca digitalne imovine pokrene postupak izvršenja, kao i svaki drugi poverilac sa izvršnom ispravom, dakle na celokupnoj imovini izdavaoca digitalnih tokena, ukoliko je tužbeni zahtev glasio na isplatu novca.
Navedeno znači da savestan investitor ima obavezu da Beli papir pažljivo analizira prilikom donošenja svoje investicione odluke i da unapred bude svestan svoje pozicije i okolnosti koje u budućnosti mogu nastati i dovesti do nemogućnosti vraćanja uloženog i ostvarivanja očekivane koristi.
Tekst je lični stav autora i ne predstavlja pravni savet.
Autor: Željka Motika
